...Rubikon

Ima dana kada ne pisem, ne citam, ne vidim, ne znam...pojavi se neka geometrijska sara, nije crna, vise je kao odsustvo svih boja...mozda bih je mogao uporediti sa cuvenim crnim rupama;ne vidimo je ali znamo da je tu zato sto jede i guta i prozdire...opet, cirkulacija vremena, zakon odrzanja materije i energije...tako da se ne forsiram bespotrebno, van nekog efektivnog okvira. Ustvari, ne zelim biti usiljen, to se nekako odmah oseti. Nego, bas mi sad navire nesto sto bih hteo podeliti...

Jutros sam docekao zoru rasirenih ruku

prelio se sjaj preko ivice sveta

beskraj je pevao zaboravu

a ja sam gledao sklopljenih ociju

nag, slobodan, srecan...

Ne mogu sakriti nista od Vas setnih dusa...kao i uvek, ljubav je ta koja pokrece planine(sad ocekujem Stepskog Vuka i neku Njegovu TekToniku), izmesta rokove u neke nove tokove i tako...bez ijedne mrvice Sumnje mogu reci, pohvaliti se, zapevati da me ceo Kosmos cuje...srecan sam! Zelim Vam svima izmamiti osmehe tako da cu pisati i pisati i opet-pisati. Ziveli!!!